KRAJ CIMUSETA

Uspesno je zavrsen medjunarodni skup CIMUSET (International Committee for Museums and Collections of Science and Technology), koji je, uz tri sjajne izlozbene postavke, organizovao beogradski Muzej nauke i tehnike.


Izlozba na otvorenom – vatrogasna kola iz 1938.g. (foto: T. Milic - Babic)

Predavanja su strucno i zanimljivo prezentovana. Narocito su se istakle prezentacije Stanka Crnobrnje, Aleksandra Luja Todorovica i Bojane Andric (RTS, Bgd, Srbija),Vladimira Jelenkovica (direktor Muzeja Nauke i Tesle, Bgd, Srbija), Gordane Karovic (Muzej Nauke i Tehnike, Bgd, Srbija), Bernarda Blache-a (Palate Decouverte, Paris, France), Sase Sepeca (Muzej Nauke i Tehnike, Bgd, Srbija) i Jutte Thorndahl (Danish Museum of Elektricity, Bjerringbro, Denmark).


Prezentacija V. Jelenkovica, direktora Muzeja Nikole Tesle (foto: T. Milic - Babic).

Skup je trajao cetiri dana, na razlicitim lokacijama u Beogradu (konak kneginje Ljubice, Filoloski fakultet, SANU i Muzej nauke i tehnike). Imao je oko 60 – 70 ucesnika, a zavrsio se u nedelju, 13. septembra, trodnevnom ekskurzijom po Srbiji.


Deo izlozbe koja je pratila CIMUSET - eksponati Prirodnjackog muzeja (foto: T. Milic - Babic)

Prirodnjacki muzej je CIMUSET – u prisustvovao sa jednim delegatom (autorom teksta) i zahvaljuje se Muzeju organizatoru na prijatnom i znacajnom iskustvu koje mu je omoguceno.

Tatjana Milić – Babić

Nije dozvoljeno koriscenje teksta i fotografija bez dozvole autora.

KAO KRAVA NA ...

Dan kao stvoren za uživanje u beogradskim blagodetima. Kako bi, otprilike, Keri iz serije “Sex i grad” rekla, ovo je bio dan za zabavljanje sa gradom u koji sam zaljubljena.

Pijuckanje kafe s mlekom i kisele vode, citanje knjige uz prijatnu muziku i pogled na Savu. Od desetak stolova, samo tri su predvidjena za dvojac ili one koji dodju sami. Dva stola su pored vode i najcesce zauzeta, a jedan je na sred letnje terase, kao optuzenicka/magareca klupa ili, mozda, ostrvo za predah i mir. Zavisi od ugla gledanja.

U mom omiljenom kaficu sve je manje stolova za jednu ili dve osobe. Pitam se – zasto, kada je soliranje uzivanje hrabrih i ludih, s obzirom da nema bas svako petlju za dobrovoljno razotkrivanje bez pokrica neke druge osobe. Cak i po cenu losih kombinacija.

Nedavno sam na televiziji gledala reportazu o izboru Mis krava, odrzanom u Nemackoj. Samac za astalom, pa jos u sred srede, mogao bi da se oseca poput krave na vasaru ili, mozda, kao krava na izboru za misicu. Pod uslovom da ispunjava sledece kvalitete: duge noge, lepotu, izrazajne oci, graciozan hod i da daje mnogo mleka. Po svemu sudeci, solisti se ni tu bas najbolje ne uklapaju. Umesto da se popnu bar stepenicu vise na nekoj zamisljenoj drustvenoj rang listi, svojoj ili tudjoj, morace da zastanu negde na pola puta do trona. Krava misica, ali samo u pokusaju.

Tatjana MB

Nije dozvoljeno koriscenje teksta bez dozvole autora.

MUZEJSKO NOVO RUHO

Krajem avgusta, za javnost je otvoren Muzej nauke i tehnike u Beogradu u novom ambijentu i novom ruhu. Za razliku od manje – više poznate priče „Carevo novo odelo“ i divljenja nečem čega u suštini nema, ovde se radi o dobro osmišljenim postavkama u prostoru koji bi, verujem, mnogi muzeji poželeli.

Publici su dostupne tri izložbe:
- postavka Zajednice naučno – tehničkih muzeja Srbije (na prvom spratu),
- postavka u depou i
- postavka na otvorenom.

Prva izložba je i prateći deo međunarodnog skupa CIMUSET (International Committee for Museums and Collections of Science and Technology). U ovoj postavci učestvovali su brojni muzeji Srbije, a medju njima i Prirodnjački muzej u Beogradu, sa eksponatima iz svoje mineraloško – petrološke zbirke.

Ljubitelji stena i minerala mogu da uživaju u 22 eksponata. Jedni se odlikuju lepotom, drugi gabaritom i neobičnošću, treći mogučnošću praktične upotrebe (ukrasni ili kamen za oblaganje enterijera/eksterijera), a uvek ostaje i četvrta opcija – uživanje po sopstvenim merilima.

Za organizaciju učešća Prirodnjačkog muzeja u postavci prirodnjačkih eksponata u Muzeju nauke i tehnike „krivac“ je autorka ovog teksta uz veliku podršku direktora Prirodnjačkog muzeja, g-dina Slavka Spasića.

Uz zahvalnost brojnim kolegama Muzeja nauke i tehnike na pozivu i uspešnoj saradnji, postavka Zajednice naučno – tehničkih muzeja Srbije predstavljena je publici 28. avgusta 2009.g. (19 časova, ulaz iz Dobračine 51) i trajaće do kraja oktobra o.g.

Ljubiteljima muzejskih čuda neće biti potrebno divljenje „na prazno“ kao u Andersenovoj bajci. Ovo šaroliko, neobično i maštovito odelo satkano od različitih tkanja, vrlo dobro pristaje Muzeju za koji je „sašiveno“.

Autor teksta i fotografija:

Tatjana Milić – Babić, kustos petrolog
Prirodnjački muzej
Beograd

/Slican tekst objavljen i u Astronomskom magazinu.

Nije dozvoljeno koriscenje teksta i fotografija bez dozvole autora.